Materijal određuje sudbinu: Sastav materijala odbačenih igala značajno utiče na način na koji se one odlažu.

Materijal određuje sudbinu: Sastav materijala odbačenih igala značajno utiče na način njihovog odlaganja. Razumijevanje ovog odnosa je prvi korak ka sigurnom odlaganju. Igle od nerđajućeg čelika, kao najčešći tip, suočavaju se sa posebnim izazovima u njihovom odlaganju. Ova legura gvožđa-hrom-nikla, iako otporna na koroziju-, prirodno se razgrađuje u životnoj sredini tokom nekoliko stotina godina. Što je još važnije, površina korištenih igala od nehrđajućeg čelika može biti kontaminirana virusom hepatitisa B (koji preživi 7 dana na sobnoj temperaturi), virusom hepatitisa C (koji preživi 16 sati do 4 dana) ili virusom HIV-a (koji preživi od nekoliko sati do nekoliko dana). Ispravan proces odlaganja je: odmah stavite korišćene igle u namenski kontejner za oštre predmete, izbegavajte ručno odvajanje igle od šprica, jer ova radnja uzrokuje 40% povreda ubodom igle kod zdravstvenih radnika. Kontejner za oštre predmete treba biti napravljen od materijala otpornog na ubod{13}}i mora se zatvoriti kada punjenje dostigne 3/4 i predati agenciji za zbrinjavanje medicinskog otpada na visoko-spaljivanje, sa temperaturom preko 850 stepeni i trajanjem od 2 sekunde kako bi se osigurala potpuna inaktivacija patogena. Nikel-Igle od legure hroma kao što su Inconel i Monel sadrže visoke udjele nikla, hroma, molibdena itd., a ovi elementi se mogu transformirati u toksične metalne okside tokom spaljivanja. Profesionalna postrojenja za preradu usvajaju proces "prvo drobljenje pa topljenje": prvo zgnječe iglice do 5 milimetara ili manje, a zatim ih zagriju na preko 1600 stupnjeva u elektrolučnoj peći kako bi se metal potpuno otopio i odvojio. Otopljeni metal se može reciklirati za proizvodnju proizvoda od nehrđajućeg čelika, ali čistoća povrata nikla mora biti strogo kontrolirana kako bi se izbjegla upotreba u materijalima u kontaktu s hranom. Vrijedi napomenuti da su neki ljudi alergični na nikl, a izlaganje otpadu koji sadrži nikl-može uzrokovati dermatitis, tako da rukovaoci moraju nositi duple rukavice. Porast plastičnih igala proizašao je iz koncepta -medicinske njege za jednokratnu upotrebu, ali je njihovo odlaganje izazvalo nove ekološke probleme. Medicinski polipropilen i polikarbonatna plastika mogu proizvesti dioksine tokom spaljivanja, koji su postojani organski zagađivači koji se akumuliraju u lancu ishrane i izuzetno su toksični. Moderne tehnike obrade koriste kombinaciju "sterilizacije parom + mehaničko drobljenje": prvo se podvrgne 134 stepena visokim-pritiskom parom u trajanju od 45 minuta kako bi se osigurala biološka sigurnost; zatim ih usitnite u čestice, koje se koriste kao plastične sirovine niskog kvaliteta za proizvodnju saksija za cvijeće, putnih prepreka, itd., za proizvode bez{38}}kota. Međutim, najveći izazov plastičnih igala je "vizuelna konfuzija" - one se mogu zamijeniti za običnu plastiku i pomiješati u sistem za reciklažu, tako da moraju biti upakovane u upadljivo žuto i jasno označene. Staklene igle su rijetke, ali se još uvijek koriste u nekim laboratorijama i posebnim medicinskim scenarijima. Borosilikatno staklo ima izuzetno visoku hemijsku stabilnost, ali je krto i nakon lomljenja stvara oštre krhotine. Tokom rukovanja, moraju se skupljati u kontejnere sa -debelim zidovima odvojeno kako bi se izbjeglo miješanje sa metalnim ili plastičnim oštrim predmetima. Profesionalni pogoni za preradu će drobiti staklene igle zajedno s drugim staklenim medicinskim otpadom, čistiti ih i dezinficirati, a zatim istopiti, koristeći ih kao građevinski izolacijski materijal ili sirovinu od staklenih vlakana. Silicijum{47}}igle zahtijevaju dodatnu pažnju prilikom rukovanja. Silicijum ulje se može razgraditi na visokim temperaturama kako bi se proizveli siloksani, koji perzistiraju u okolišu i vrlo su toksični. Stoga, temperatura spaljivanja mora biti precizno kontrolisana na 900-1000 stepeni da bi se osigurala potpuna oksidacija. Najnovija dostignuća u nauci o materijalima ukazuju na iglice za "designable degradation": iglice polimlečne kiseline razgrađuju se u uslovima komposta u roku od 6 meseci; Igle od legure magnezijuma polako korodiraju u telesnim tečnostima i na kraju se bezopasno izlučuju. Ove inovacije ne samo da smanjuju otpad već i fundamentalno mijenjaju logiku rukovanja - od "kako rukovati" do "kako izbjeći rukovanje".